Povratak prirodi

Posted: 26. februara 2011. in Nekategorizovano

Zima polako prolazi, iako je sneg koji ne prestaje da pada već šest dana, okovao celu Srbiju. Kroz najviše mesec dana, treba očekivati njenu konačnu predaju, i ustupanje prestola mnogo lepšem i prijatnijem vladaru – proleću.
A nekako s proleća, i ja počinjem da se budim iz neke vrste hibernacije, tj. zimskog sna, naročito kada su u pitanju odlasci u prirodu. Pa tako, kao i uvek, ni ova godina nije izuzetak, kada su u pitanju moji planovi za raznorazne jednodnevne i višednevne akcije u prirodi.
Ove godine, moram priznati, napravili smo izuzetak ( što je jedna veoma pozitivna stvar ) pa smo na našu prvu akciju išli već krajem januara, i tada se popeli na vrh planine Bukulje, kod Aranđelovca. Drugu akciju planiramo već u martu, i ona bi mogla biti prava uvertira za dolazak proleća. Nakon toga sigurno će biti organizovana bar jedna akcija u toku aprila, a maj mesec će biti možda i najprometniji mesec kada su u pitanju ovogodišnje akcije. Pored prvomajskog uranka i nedelju dana kasnije – Fruškogorskog maratona, treći ili četvrti vikend u maju rezervisan je za noćni uspon na neku planinu u Srbiji, a pored svih tih akcija, u planu je bar još jedna, do kraja maja. Nakon maja, u junu, julu i avgustu, planiramo bar još nekoliko akcija, među kojima će verovatno biti i Valjevski Izazov. Verujem da će i jesen napravi način biti ispunjena našim akcijama.
U svakom slučaju, nakon ovih nekoliko meseci hibernacije, polako je počeo povratak prirodi…

Žut dan ( žvrljotine iz srednjoškolskih dana )

Posted: 7. decembra 2010. in Nekategorizovano

Žut dan je dan kada mi ništa nije važno. Kada se smejem. Žut dan može biti i kišni dan, ali pod uslovom da mi ta kiša prija. Međutim, žut dan je uglavnom sunčan dan. Samim tim, dosta više žutih dana ima u toku leta nego u toku zime. Žut dan nije vezan samo za godišnja doba. Žut dan zna da bude i kad se probudim i shvatim da tamo negde postoji neko kome je do mene puno stalo. Žut dan je onaj dan u godini kada poželim da se vreme zaustavi, i da zauvek ostane tako. U toku žutog dana radim sve što volim i što me čini srećnim. Ne postoje problemi u toku žutog dana. Sve je žuto. Žut dan obično dođe iznenada. Retko kad se najavi. Zato je valjda i još više žut. Imam osećaj da se žut dan uvek krije iza nekog ćoška i da čeka da naletim na njega i da se sudarimo. Možda postoji neko mesto na svetu gde je svaki dan žut dan. Možda je to mesto negde daleko a možda je samo u mojoj glavi.

 

Počinje…

Posted: 7. decembra 2010. in Svaštara

Kada mi pomenete mesec decembar, prvo što mi kroz glavu prođe su ispiti. Ne hladnoća, ne sneg, ne nova godina, već ispiti. Januarski rok, koji nam zapravo počinje, traje i završava se u decembru, dobra je prilika da sebi spremim alibi za litre i litre popijenog piva u novogodišnjoj noći. Pozitivno, sa pivopijske strane gledišta je to da šta god uradio na ispitima, imam razlog za pijanku. Uradim li ispite dobro, pijem da proslavim, uradim li ih loše, pijem da se utešim 🙂 Šalu na stranu, pivo je zaista zdravo piće ( u normalnim količinama ( iako naravno, svi m imamo različito shvatanje normalnog 😛  ) ). Na kraju krajeva, citiraću mog dobrog druga Vladu, koji decidirano tvrdi da „pivo nije alkohol, već sok od ječma“.

Realno, najveći problem ispitnih rokova je sledeći: Mora da se uči 🙂 Problem nastaje na više načina. Naime, ako učim sa muškim društvom, nakon dva sata smo svi pripiti. Ako učim u društvu koleginica, nakon dva sata, ja ništa nisam naučio, osim činjenice da nama muškarcima, blagotvorno žensko prisustvo, trenutno utiče na mozak, i sprečava učenje stvari potrebnih za ispit.

Volim ispite. To je vreme kada ne moram svaki božiji dan da se vucaram po gradskom prevozu. To je vreme kada vidim kolege, i još bitnije – koleginice, koje inače na predavanjima nikada ne viđam, ili jako retko viđam. Volim ispite i zato što na svaku primedbu svojih roditelja kako ne radim ništa, uzvaćam odgovorom da moram da spremam ispite 🙂  Ko zna, možda se iza loših rezultata na ispitima nalazi duboko skrivena želja svakog studenta – želja da što duže bude student. Jer biti student, ne znači – učiti, učiti, i samo učiti. Biti student, mnogo je više od toga. Mada, ne bi mi škodilo da počnem da učim.

Hm, kad smo kod toga, možda bi bilo bolje da se ostavim pisanja ovog članka, skuvam jaku kafu, i počnem da učim. Ipak mi je počeo ispitni rok.

Tampa Bay kreće u novu sezonu

Posted: 10. avgusta 2010. in Sport

Sve je spremno da startuje još jedna sezona Nacionalne Fudbalske Lige u S.A.D. Tim Tampa Bay Buccaneers u novu sezonu ulaze presezonskom utakmicom protiv Delfina iz Majamija, koja će se odigrati 14. avgusta.  Nakon četiri presezonske utakmice koje će Tampa odigrati sa Majamijem, Kanzas Sitijem, Džeksonvilom i Hjustonom, i koje se naravno ne boduju, uslediće start lige, i prva ligaška utakmica, protiv Klivlenda, u Tampi.

Ni ovosezonski tim Tampe ne uliva nikome nadu da će oni uspeti da se domognu plejofa, pored ostalog i zato što u svojoj diviziji igraju sa aktuelnim šampionom lige, Nju Orleansom, ali i zato što je tim Tampe pun novajlija koji tek treba da se uklope u igru. Trener Morris je takođe jedan od razloga zbog kojih dosta navijača ovog tima ne veruje u to da će Tampa ostvariti pozitivan učinak ove sezone, ali videćemo.Većinski deo navijača očekuje da skor nakon 16 odigranih ligaških mečeva bude između 5-11 i 10-6.

U svakom slučaju, kakav god bude ovogodišnji učinak Tampe u NFL-u, pravi navijači će i dalje ostati uz „Gusare“ iz Floride 😉

Brizbejn, Australija…

Posted: 4. avgusta 2010. in Lajfstajl

Ako bih govorio o gradovima koji su, čitajući o njima  ili gledajući reportaže,  na mene ostavili najjači utisak, definitivno bi titulu jednog od najboljih poneo Brizbejn u Australiji.

Brizbejn ( Brisbane ) je jedan od najvećih Australijskih gradova i glavni grad Australijske države Kvinslend. Nalazi se na istočnoj obali Australije, iznad najvećeg Australijskog grada Sidneja, i dom je skoro 2 miliona stanovnika, od čega su pola miliona emigranti, a njihov veliki procenat samo govori da je Brizbejn jedno od najboljih mesta za život na celom svetu.

Brizbejn je moderan i veoma čist grad, prepun lepo uređenih parkova, sjajnih plaža, i veselih, predusetljivih, ljubaznih i prijateljski raspoloženih ljudi, koji za svoje raspoloženje i te kako imaju razloga. Život u Brizbejnu zaista ima mnogo dobrih strana. Hrana je recimo fantastična i raznovrsna, zbog velikog broja emigranata iz različitih delova sveta, koji su sa sobom doneli i umeće spremanja nacionalnih jela karakterističnih za podneblje odakle dolaze. Naravno, za one koji nisu skloni eksperimentisanju, tu je uvek dobri stari fast food, sa hamburgerima, pomfritom ali i druga, zdravija hrana 😉

Sub-tropska klima je takođe još jedan plus za Brizbejn ( za ljude kojima zima nije omiljeno godišnje doba ). Tamo nema zime. Letnji period, prva tri meseca u godini, zna da bude teže podnošljiv zbog visokih temperatura i velike vlažnosti vazduha, ali je zato preostali deo godine fantastičan, sa temperaturama do 30 stepeni, i suvim vazduhom.

Kao što pomenuh, plaže su fantastične i čiste,kao i more, ali i reka koja protiče kroz grad. Brizbejn je jedan od jako malo gradova u svetu, koji ima plažu u svom samom centru. Poznati Gold Coast i Sunshine Coast se nalaze na samo sat vremena vožnje od grada. Parkovi su prelepi, i u njima se nalazi dosta mesta gde možete „raspaliti“ roštilj i uživati. Pored toga, u svojoj bašti  možete uzgajati banane, ananas, i slično.

Najveći deo stanovnika Brizbejna živi u sopstvenim kućama, van strogog centra grada, pa se grad prostire na velikoj površini. Kupiti kuću, kao i u svim većim gradovima, jeste skupo, ali nije nedostižno, pre svega zbog toga što je australijska ekonomija jedna od najjačih na planeti. Primera radi, prosečne plate, nakon isplate svih poreza, su oko 5000 dolara mesečno ( $6500 u IT sektoru ),  dok osnovni troškovi života ne prelaze 2000 dolara.  Ako bi smo poredili Australiju i Srbiju, osim benzina koji je tamo jeftiniji nego ovde ( 80 dinara za litar ), cene su uglavnom duplo veće nego kod nas, ali su zato plate u proseku 15 puta veće nego kod nas, pa je lako izvesti računicu koliko je puta njihov standard veći od našeg.

Od velikih kompanija koje se nalaze u ovom gradu, treba pomenuti najveću kompaniju u avioindustriji – Boing, kao i poznati Virgin Airlines. Pored njih, tu su i Suncorp, Orrcon, Krome Studios i mnogi drugi.

Na kraju, reći ću samo da stanovnici Brizbejna, bar po svemu napisanom, zaista imaju dobar razlog da budu srećni i dobro raspoloženi.

Vratismo se puni utisaka!

Posted: 1. avgusta 2010. in Priroda&Avanture

Pre nedelju dana, Aca i ja smo se vratili sa kampovanja u Kamenoj Gori i na vodopadima Sopotnice. Iskren da budem, ne želim ni da se trudim da opisujem do detalja ovo kampovanje, jer bi se to rasteglo u nedogled, i ne bi se uklopilo u ovaj blog. Jer, kako sa samo nekoliko rečenica opisati tone i tone vode koja se milionima godina obrušava niz tridesetak metara visoku liticu, čineći ovaj predeo bajkovitim i veličanstvenim?! Kako ukratko opisati nekošene zelene livade na 1400 metara nadmorske visine, okružene četinarskom šumom sa svih strana, a iznad plavim nebom, po kome plove beli, paperjasti oblaci, livade između čijih se vlasi trave provlači svež planinski vazduh, prepun mirisa četinara?!  Kako u par rečenica opisati zlatne nijanse koje ovo malo, rajsko parče planete Zemlje dobije kada sunce poželi da zađe iza vrhova stoletnih omorika, ili kako objasniti noć koja se prikrada lagano, a onda dopušta punom mesecu da od noći napravi dan, ili maglu, koja puzi niz livade, prekrivajući sve  u dolini, pa vam omogući da dok sve to gledate sa nekog uzvišenja, steknete osećaj da ste na nebu, iznad oblaka… Kada se mesec umori, u gluvo doba noći, on bestraga nestane, i nebo ustupi milionima, milijardama zvezda, koje se, svaka ponaosob, jasno mogu videti. Dovoljno je samo leći na tu nekošenu, rosom natopljenu travu, otvoriti širom oči, i zalutati među njih, gubeći pojam o vremenu i prostoru. A kada sunce, nakon nekog vremena, opet odluči da se pojavi na horizontu, more magle ispod vaših nogu, u dolini, umesto bele boje  poprimi zlatne nijanse, takve da imate utisak da su se poljane pod vama zapalile. Kako ukratko opisati trenutak kada čujete pisak orlova koji se iznad vaših glava igraju, jedreći blještavo plavim nebom, i praveći fantastičan prizor koji vas ne ostavlja ravnodušnim, ili veliki broj nemirnih planinskih potoka, čija kao led hladna, pitka i zdrava voda, pronalazi bezbroj načina da ovaj netaknuti deo prirode učini još lepšim?!

Zaista, nemoguće je u par rečenica opisati  raj na Zemlji!

Nismo mogli više

Posted: 3. jula 2010. in Sport

Eto, prođe i to dugo najavljivano svetsko prvenstvo u fudbalu. Bar za nas. Toliko nade smo ulagali u uspeh naše reprezentacije, da su nas pojedini videli čak u polufinalu. Priznajem, i ja sam bio među onima koji su smatrali da smo lako mogli dogurati do četvrtfinala, da nam je to bio domet, a posle ko zna.

Međutim, već posle desetak dana od starta, vraćeni smo u realnost, a naši fudbaleri u Srbiju. I sada ih svi pljuju, svi se prave pametni i kritikuju, a ponajviše oni koji su ih najviše hvalili i videli u polufinalu ili čak finalu. Za to nema potrebe. Da jesu razočarali –  jesu, da jesmo iznenađeni – jesmo, ali… Ako se celokupna situacija malo bolje pogleda, naš domet zapravo i jeste bio samo prvi krug. To što smo mi očekivali dosta više ( iako ne bez razloga, sami fudbaleri i selektor su se „kleli“ u drugi krug ) obilo nam se o glavu a  nekima i o novčanik ( kladionice su bile pune razočaranih igrača ).

Koliko kvalitetna reprezentacija treba da bude, a da sebi dozvoli luksuz da u dve prve utakmice, napravi dva neverovatno glupa penala?! Koliko kvalitetna reprezentacija treba da bude, pa da izgubi najvažniji meč na prvenstvu, i to protiv, bar na papiru, dosta slabije selekcije?! Šta možemo da očekujemo ako od 6 poluvremena, odigramo samo jedno kako treba, a ni tad ne iskoristimo gomilu prilika za gol?! Kakva je to reprezentacija koja hoće u drugi krug, a igra defanzivno i nezainteresovano?! Naprosto, nemamo reprezentaciju za drugi krug, i to nije od juče.

Selektor jeste pogrešio u odabiru taktike, ali nisam siguran ni da bi nas bilo ko drugi odveo puno dalje. Čitam kako ga pljuju ljudi koji su i sami imali priliku da budu selektori, koji su gubili od „Š“ ekipa sa gomilom primljenih golova, i pritom bili bolesno sujeverni i krivili za poraz to što su klupe sa stručnim štabom  bile na suprotnoj strani terena od one na kojoj su oni hteli da budu!

Sada bi svi da budu dželati, pa teraju Antića koga su do zvezda dizali. Po meni, bolje je da ostane na tom mestu, pa da za par godina pokušamo da napadnemo taj famozni drugi krug na evropskom prvenstvu ( verujem u plasman na isto ). Ako se bude radilo kvalitetno, ni drugi krug neće biti nedostižan. Za sada to ipak nije tako, i to je naša realnost, ne treba bežati od nje, niti kriviti jednog ili nekoliko ljudi.

Glupo je tražiti krivca, jer ja iskreno ne vidim krivicu. U čemu bih je video? Naši fudbaleri su samo opravdali realna očekivanja. Za ona nerealna, koja smo bez potrebe stvorili, sami smo krivi.